PrijemČesto Postavljana PitanjaLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
NOVA ADRESA FORUMA : www.asekonomija.com

Delite | 
 

 Breza ( betula pendula )

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
bebili

avatar

Zodijak : Bik

Broj poruka : 64
Datum upisa : 19.08.2009

PočaljiNaslov: Breza ( betula pendula )   Čet Okt 29, 2009 1:52 pm

Carstvo: Plantae
Divizija: Magnoliophyta
Razred: Magnoliopsida
Red: Fagales
Porodica: Betulaceae
Rod: Betula
Vrsta: B. pendula

Obična breza, puhasta breza, severna breza.

Naraste do 20 m, a u debljinu do 60 cm. Stablo je vitko, a kora bela i glatka. Na starijim stablima, kora ima tamne pukotine. Izbojci su vitki, dugački, bradavičasto-žlezdasti i vise. Lišće je trouglasto ili rombično, 3-7 cm dugo, dvostruko nazubljeno, odozgo bradvičasto. Muške se rese pojavljuju u jesen, a ženske posle listanja. Pokrovni su listovi ženskih cvetova trolapi, kasnije okožnate, a otpadaju s plodne rese s plodovima. Plod je sićušni spljošteni oraščić s 2 postrana krilca, koja su šira od ploda. U 1 kilogramu ima milion i po plodova, čija klijavost iznosi 20%.




Citiram Wikipediu :

"Obična breza je pionirska vrsta, koja zajedno s trepetljikom i vrbom ivom, prva zauzima površine u kojima se prirodno širi šuma. Izrazita je vrsta svjetla. Široke je ekološke valencije, podnosi razne temperature i tla. Izbjegava močvarna kisela tla i tla s obiljem kalcija. Prve godine raste polagano, a poslije se rast naglo povećava. Živi do 100 godina, rjeđe 120. Na otvorenim položajima, rađa sa sjemenom od 10. godine, a u šumi oko 30. godine. Plodonosi skoro svake godine. Sjeme s krilcem raznosi vjetar na velike udaljenosti. Ima čupav korijenski sustav, koji se dobro prilagođava uvjetima tla. Vrlo je otporna na mraz. Poluotvoreni pupovi podnose temperaturu do – 4 °C. Na sušu i vrućine osjetljiva je samo u prvim godinama života. Dobro podnosi dim, štetne plinove i tvorničku prašinu pa je pogodna za sadnju u industrijskim i urbanim područjima. Drvo je dekorativno."

Sadrži: list - smole, etarsko ulje, tanin, šećer, gorke materije, saponizid, holin; kora - etarsko ulje, gorke materije, mineralne materije i metilni salicilat; pupoljci i sok - betuol, etarsko ulje, saponizid, belančevine i holin.

Koristi se: list, kora, pupoljci i sok.

Skuplja se: u aprilu, maju, junu, julu i avgustu.




Citiram Herbateku :

" u prolece, kad pocnu cirkulisati sokovi, probuši se rupa u stablu. U nju se stavi tanka cevcica pomocu koje dobivamo brezov sok.Posle toga rupa se zatvori drvenim klinom. Iz jednok stabla se moze dnevno nakupiti oko 4,5 ltara soka, a oko 170 l u sezoni! Cesto busenje istog stabla stetno deluje na drvo, smanjujuci mu otpornost prema gljivicnim zarazama. U soku se nalazi šecer te, ukoliko ga grejemo da provri, dobivamo brezovo vino.

Sok i vino su odlican lek za lecenje ateroskleroze, gojaznosti, bubrežnih kamenaca i drugih bubrežnih bolesti. Od pupoljaka i listova breze priprema se cajni uvarak ( prelevanje biljke vrucom vodom ), tako da se taj caj – ne sme se kuvati ! – koristi kao jedan od najboljih prirodnih diuretika . Taj caj je i jedno od prirodnih sredstava za izlucivanje mokrace uopste.
Sa cajem od listova pomažemo izlecenju bolesnih organa, odnosno sprecavamo obolenje istih koji primarno stradaju od nakupljanja suvišne vode u organizmu ( bubrezi, besika, jetra, zglobovi itd.).
Caj od brezovog lišca ne treba cesto piti, jer ima i drugog lekovitog bilja sa slicnim delovanjem u pogledu izlucivanja urina, ali se brezov caj preporucuje za rastvaranje bubrežnih kamenaca i njihovo bezbolno izlucivanje.

Brezovo lišce koristi se vrlo uspješno za lijecenje kožnih bolesti – lišajeva - te raznih dermatida, a aplikacija je u vidu ljekovitih kupki.Uklanja slabo rnokrenje, belancevine u mokraci i cisti krv. caj od brezovog lišca i resa pojacava izlucivanje mokrace, odstranjuje kiselinu iz organizma te leci groznicu, reumatske bolesti i vodenu bolest.





Caj protiv vodene bolesti:
5 g lista breze, 5 g ruzmarina, 5 g lista koprive, 10 g poljske preslice, i 10 g borovnice.
Jedna kasika se prelije vrelom vodom dv decilitra. Ohladen caj može se po želji zasladiti medom.

Caj protiv reumatizma i gihta
Primeni se ista kolicina lista breze, koprive – list -i kore krkavine ( Cortex Frangulae). Caj se priprema i pije kao i u pre navedenom slucaju.

Caj protiv bubreznih kamenaca
Pripremi se cajna mešavina od lista breze, pirike (Rhizoma Graminis),cestoslavice (Herba Veronicae) i vodopije (Herba Cichorii). priprema i pijenje caja je ista kao kod caja protiv vodene bolesti.

Iz stabla iscedjeno 5-6 velikih kasika svezeg soka pomesa se s kozjim mlekom i medom, ili sa malo vina, pa se pije u prolece radi ciscenja krvi od losih sokova, pluca od sluzavosti, bubrega od peska,i kožnih osipa i avitaminoze – skorbuta.

U slucaju otecene slezine pije se nataste caj od 20 g brezove kore i 10 g korijandra ( Coriandrum sativum ) kuvanih u 2,5 dl belog vina.





Napomena: uroloske cajeve ne piti bez konsultacije sa lekarom

Recept caja koji je poznati i priznati urološki caj.

Dakle : list breze (20%), biljka sitnice ( 5%), svila od kukuruza (15%), list borovnice (10%), vranilovka (15%),list koprive (15%) i list medvjedeg grozdja (20%).
Protiv zapaljenja bubrega ovaj caj se upotrebljava na sledeci nacin:
Supenu kasiku mešavine preliti sa 2 dl hladne vode, poklopiti, zagrejati do vrenja, ostaviti da odstoji 1 sat, procediti.
Tri puta dnevno piti po 2 dl nezasladjenoga caja posle jela.

Za lakše mokrenje: tri puta dnevno pre jela uzeti po 1 kasiku sitno samlevenog lisca breze . List usitniti pre same upotrebe.

Protiv zapaljenja prostate i otezanog mokrenja
pomesati po 30 g lista breze, medvjedeg grozdja, preslice i 10 g cveta podbela.
Jednu supenu kasiku mesavine kuvati oko 5 minuta u 2 dl vode, poklopiti i ostaviti da stoji 3 sata..procediti i piti mlako. To se ponovi još 2-3 puta u toku dana pre jela."
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Breza ( betula pendula )
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Cvece i ostale biljne vrste :: Lekovito bilje-
Skoči na: