PrijemČesto Postavljana PitanjaLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
NOVA ADRESA FORUMA : www.asekonomija.com

Delite | 
 

 Osnovni pojmovi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
domacin covek

avatar

Broj poruka : 94
Datum upisa : 21.08.2009
Lokacija : BGD

PočaljiNaslov: Osnovni pojmovi   Ned Okt 25, 2009 12:56 pm



Forum prebacen na : www.asekonomija.com

Registrovanim clanovima poslati mejlom novi password-i.
U slucaju bilo kakvih problema ostaviti poruku u odeljku "Pomoc i predlozi".





Emisija akcija - Akcije

su nastale kada se pojavila potreba preduzeća za dodatnim kapitalom.
Nije redak slučaj da nekoliko preduzetnika osnuje preduzeće, a da se sa
razvojem poslovanja ukaže potreba za dodatnim kapitalom. Trenutak kada
preduzeće odluči da emituje akcije koje će se kotirati na berzi naziva
se "otvaranje preduzeća" i to znači da će od tog momenta preduzeće
raspolagati većim kapitalom, ali da će istovremeno veći broj novih
vlasnika imati prava koja sa sobom nosi vlasnički kapital iz akcija.
Akcije preduzeća iz postupaka privatizacije koje se kotiraju na
Beogradskoj berzi, specifične su po načinu nastanka, i ne uklapaju se u
navedeni opis nastanka akcijskog kapitala, ali je pitanje trenutka kada
će se najkvalitetnija domaća preduzeća odlučiti da posegnu i za ovim
najpopularnijim oblikom finansiranja poslovanja.


Akcije


- predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti.
Vlasnik akcija ustvari poseduje deo kapitala preduzeća i po osnovu
veličine svog akcijskog udela ostvaruje pravo na:

- upravljanje

- dividendu

- likvidacioni ostatak.

Razlika između akcija i npr. obveznica je u tome što su obveznice
dužničke hartije od vrednosti, i sa sobom nose obavezu izdavaoca da
investitoru vrati pozajmljena sredstva, dok sredstva uložena u akcije
sadrže rizik da ne budu vraćena, ukoliko na primer dođe do likvidacije
preduzeća. Sa druge strane, akcije pružaju i veću mogućnost
ostvarivanja dobiti na uložena sredstva, bilo po osnovu porasta cene
akcija bilo po osnovu dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko
preduzeće ostvari pozitivan finansijski rezultat.

Akcije sa pravom glasa

- Jedno od osnovnih prava koje vlasnici akcija imaju jeste pravo glasa
na skupštini akcionara. Veliki broj odluka koje su od značaja za
poslovanje preduzeća donose se na skupštini akcionara, što je uglavnom
propisano statutom preduzeća. Najčešća situacija je da jedna akcija
donosi jedan glas na skupštini akcionara, ali nije retkost da, u
zavisnosti od statuta i vlasničke strukture preduzeća, jedan glas bude
predstavljen većim brojem akcija.


Prioritetne akcije


- Ono po čemu se prepoznaju prioritetne akcije jeste da sa sobom ne
nose pravo glasa na skupštini akcionara. Kao i obične akcije, one
predstavljaju deo kapitala preduzeća, ali ne pružaju mogućnost učešća u
donošenju odluka koje su u nadležnosti skupštine akcionara. Preduzeća
prioritetne akcije obično emituju kada žele da obezbede dodatna
sredstva za finansiranje proizvodnje, ali nisu spremni da obezbede
drugim akcionarima da učešće u odlučivanju. Sa druge strane, da bi se
investitori motivisali da ulažu u prioritetne akcije i bez prava na
upravljanje, ove akcije imaju prioritet prilikom isplate dividende i
eventualno likvidacionog ostatka, kao i ponekad, fiksni, garantovani
iznos dividende.


Emitent

- pravno lice koje izdaje (emituje) hartije od vrednosti čijom prodajom prikuplja nedostajuća novčana sredstva.


Investitor


- svaki kupac hartija od vrednosti, pravno ili fizičko lice.


Institucionalni investitor


- pravna lica čija je osnovna delatnost finansiranje investicija na pr.
investicione banke, fondovi, osiguravajuća društva i sl. Navedeni
investitori finansiranje projekata vrše kupovinom akcija na primarnom
tržištu, a potom ih preprodaju na berzi, kako bi novac uložili u druge
projekte.


Berza


- organizovano tržištu na kome ovlašćeni berzanski posrednici, trguju
određenim, standardizovanim tržišnim materijalom, po unapred poznatim
pravilima, a sve propraćeno standardizovanom dokumentacijom.

Uloga berze, izmedju ostalog, je i obezbeđenje uslova i načina
utvrđivanja objektivne cene akcija, što ne znači da cene akcija
utvrđuju zaposleni na berzi, već da se na berzi obezbeđuju ravnopravni
uslovi za susretanje ponude i tražnje za određenom akcijom, po unapred
propisanim pravilima i načinima važećim za sve subjekte.


Berzanski posrednik


- pravno lice osnovano po posebnom zakonu za poslove trgovanja hartijama
od vrednosti na organizovanom finansijskom tržištu-berzi. U zavisnosti
od načina organizacije berzanskog posrednika, ovlašćena lica za
trgovanje berzanskih posrednika mogu nastupati kao:


Broker


- posrednik u trgovanju hartijama od vrednosti u svoje ime, a za račun
klijenta (komisionar) ili u ime i za račun klijenta (zastupnik). Za
svoje usluge brokeri naplaćuju proviziju, a osim posredovanja mogu
imati i savetodavnu ulogu. Po pravilu, provizija se plaća po izvršenju
transakcije;


Depo račun hartija od vrednosti

se ne štampa (ne postoji fizički), nego se njihovo
posedovanje vodi u knjizi akcionara. Kako jedno lice može da poseduje
veći broj akcija, a na prodaju želi da ponudi samo deo tog vlasništva,
on kod banke otvara depo račun na koji se »prenosi« onaj broj hartija
kojim on želi da trguje.


Dividenda po akciji



- dobit preduzeća generisana u prethodnom periodu koja se deli akcionarima srazmerno broju akcija.


Diler


- trgovac hartijama od vrednosti koji istupa u svoje ime i za svoj račun
(principal). Zaradu ostvaruje razlikom u ceni hartije (kupovna cena –
prodajna cena), snoseći eventualni rizik gubitka. Diler može istupati i
kao komisionar i zastupnik.


Kliring i saldiranje


- radnje koje se, u registru hartija od vrednosti - posebnoj
specijalizovanoj instituciji, obavljaju nakon realizacije naloga
kupovine i prodaje. Ove radnje odnose se na međusobno poravnjavanje
obaveza i potraživanja, kao i prenos prodatih hartija, sa starog na
novog vlasnika i istovremeno prenos novca sa računa kupca na račun
bivšeg vlasnika hartije.


Konvertibilne akcije


- naziv su dobile po činjenici da se po odluci investitora
mogu konvertovati u obične akcije koje sadrže pravo na upravljanje,
dividendu i likvidacioni ostatak. Konvertibilne akcije imaju veću
sigurnost investitoru, kao i višu dividendu, ali slično
preferencijalnim ne omogućavaju upravljanje. Cena konvertibilnih akcija
obično je nešto viša od cene običnih akcija istog preduzeća i ima
sličan trend proimene.

Kontinuirano trgovanje obavlja se shodno višestrukoj ceni preko knjige ponude i tražnje. Svi
nalozi ponude i tražnje (svih berzanskih posrednika) za određenom
hartijom od vrednosti, koje je primio broker berze za taj dan
trgovanja, unose se u knjigu. Knjigu naloga vodi broker berze i
uglavnom se vodi elektronski. Nalozi ponude i tražnje, evidentirani u
knjizi, po istoj ceni, mogu da se uparuju.


Kurs akcije i kursna lista


- kurs akcije je cena akcije postignuta u trgovanju, a lista koja
objavljuje cene akcija svih preduzeća kojima se trguje na berzi naziva
se kursna lista.


Nalog za trgovanje


- nalozi koje klijent kupac i klijent prodavac daju svojim brokerima za
izvršenje kupovine, odnosno prodaje konkretne hartije od vrednosti.
Berzanski posrednik naloge svojih klijenata sortira po vrsti i ceni,
tako da brokeru berze može da ispostavi zbirne naloge kupovine odnosno
prodaje.


Organizacija trgovanja na Berzi


– Trgovanje na Berzi obavlja se po strogo utvrđenim pravilima. Trgovina može biti organizovana kao:


* aukcijsko trgovanje po preovlađujućoj ceni,
* aukcijsko trgovanje minimalna cena i minimalna količina i
* kontinuirano trgovanje po višestrukoj ceni.


Portfolio - skup raznih hartija od vrednosti kojim raspolaže jedno lice.
Portfolio menadžer - stručno ovlašćeno lice (pravno ili fizičko) koje upravlja hartijama od vrednosti jednog ili više lica.


Primarno tržište


- prva prodaja emitovanih hartija od vrednosti, tj. investitor direktno kupuje hartije od emitenta i plaća je emitentu.



Sekundarno tržište


- svaka naredna prodaja hartije od vrednosti (preprodaja), posle primarne trgovine.


Tržišni materijal


- zbirni naziv za materijal kojim se trguje - hartije od vrednosti,
devize, roba (mada se trgovina robom poslednjih godina obavlja
izvedenim hartijama od vrednosti).
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
domacin covek

avatar

Broj poruka : 94
Datum upisa : 21.08.2009
Lokacija : BGD

PočaljiNaslov: Market mejkeri   Pon Okt 26, 2009 3:31 pm

Specijalisti za hartije od vrednosti

Market mejkeri (market maker) su posebni i veoma poželjni učesnici u trgovanju hartijama od vrednosti. To su oni članovi berze koji ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje market mejking poslova, i koji istovremeno prihvataju uslove market mejkinga koje je ustanovila berza čiji su član. Oni sa berzom potpisuju ugovor kojim se i formalno obavezuju na obavljanje market mejking poslova. Od ostalih učesnika u trgovanju market mejkeri se razlikuju po tome što istovremeno ispostavljaju kupovne i prodajne dilerske naloge za određenu hartiju u kontinuiranom trgovanju, utvrđenu ugovorom o market mejkingu. Na nekim tržištima nazivaju ih specijalistima, a mogu se uporediti i sa trgovcima devizama, koji za istu valutu daju dvostruku kotaciju - kupovni i prodajni kurs. Za razliku od njih, market mejkeri trguju određenom hartijom od vrednosti za koju imaju dozvolu, ispostavljajući takođe dvostruku kotaciju - prodajnu i kupovnu cenu.


Pravila igre
Osnovni princip market mejkinga je da se na najlikvidnijim hartijama od vrednosti, koje su i najatraktivnije za tu vrstu poslova, maksimalno ograniči raspon, dok je nelikvidnijim akcijama omogućen veći spred kupovnih i prodajnih cena, kako bi se povećala atraktivnost za potencijalne market mejkere. Te vrednosti naravno predstavljaju dozvoljene granice, a market mejker ima mogućnost da se kreće u okviru tih granica.
Glavna odlika market mejkera ogleda se u tome što na tržištu oni služe kao katalizatori trgovanja. Istovremenom kotacijom kupovine i prodaje, oni sprečavaju da zainteresovani prodavac ili kupac na nelikvidnom tržištu dođe u situaciju da bude usamljen na jednoj od trgovačkih strana. Time oni doprinose povećanju likvidnosti na konkretnoj hartiji, a posledično utiču na porast likvidnosti i prometa na čitavom tržištu, što i jeste njihova osnovna uloga. Naravno, postavlja se i pitanje interesa i cilja samog market mejkera. Iako njegovo delovanje pozitivno utiče na likvidnost tržišta, njegovo delovanje nije filantropskog karaktera, već se motivi, kao i kod svih učesnika na finansijskom tržištu, nalaze u mogućnostima ostvarivanja profita. Za ove učesnike u trgovanju razlika između kupovne i prodajne cene, tj. spred (raspon cene), osnovni je izvor zarade, a kako bi se sprečile zloupotrebe, maksimalan dozvoljen raspon cene ograničen je postavljenim uslovima berze.


Upravni odbor Beogradske berze doneo je krajem januara odluku kojom su utvrđeni kriterijumi i uslovi za market mejking hartijama od vrednosti kao i pravila za market mejkere koji su zainteresovani za obavljanje tih poslova. Kako bi se napravila distinkcija izmedju tržišnih materijala kojima se frekventno i u velikom obimu trguje u odnosu na neaktivnije hartije, propisani su kriterijumi koji hartije svrstavaju u kvalitativne segmente. Na osnovu ostvarenih rezultata pravi se rang lista koja stavlja u uporedni pregled akcije kojima se ostvaruje visok nivo prometa, kao i akcije sa visokom frekvencijom transakcija. Klasifikacija je neophodna za određivanje likvidonosnog nivoa kom određena hartija pripada, i kojoj se u tom smislu, dodeljuju prava i obaveze za market mejkera. U zavisnosti od tog nivoa, market mejker ima različita prava u smislu veličine maksimalnog dozvoljenog spreda, i minimalne količine akcija u nalozima koje ispostavlja u knjigu naloga na kupovnoj i prodajnoj strani. To znači da atraktivnost tržišnog materijala, direktno utiče na ograničenja koja se propisuju market mejkeru.


Sa druge strane i izdavaocima hartija od vrednosti u interesu je postojanje market mejkera, pre svega zato što oni svojim delovanjem omogućavaju da se na hartiji odredi veći broj cena tokom trgovačkog dana, odnosno tokom određenog vremenskog perioda. Time se dobija veći broj referentnih cena koje određuju trenutnu vrednost neke akcije, odnosno i samog preduzeća. Povećana frekventnost trgovanja smanjuje volatilnost hartije, što znači da se dnevni skokovi i padovi kreću u okviru manjih ekstremnih vrednosti i realnije predstavljaju odnos investitora prema tržišnom materijalu. Iz tog razloga, u slučaju zainteresovanosti market mejkera za delovanje na njihovim akcijama, preduzeća su stimulisana da sa vanberzanskog tržišta uključe svoje akcije na listing A ili B (standard ili prajm market) Beogradske berze, jer vreme koje su market mejkeri u obavezi da provedu na trgovačkoj tabli raste sa nivoom tržišta na koji su uključene hartije izdavaoca. Najmanje obaveza odnosi se na hartije kojima se trguje na vanberzanskom tržištu, dok obavezna vremenska zastupljenost market mejkera raste kada je reč o akcijama na standard i prajm marketu do nivoa od dve trećine ukupnog trajanja kontinuiranog trgovanja.


Pogodnost za članove koji se opredele za vršenje poslova market mejkera ogleda se u smanjenju nivoa provizije berze, za transakcije koje obavljaju u svojstvu market mejkera, a takođe postoje i određeni vidovi zaštite market mejkera od velikog dnevnog obima trgovanja na hartiji od vrednosti. U takvim situacijama postoji mogućnost da se market mejker pre vremena povuče sa tržišta iako nije ispunio neophodnu vremensku zastupljenost u okviru jednog berzanskog sastanka.
Market mejkeri su korisni za svako tržište, jer se zahvaljujući aktivnostima ubrzavaju procesi na tržištima kapitala, povećava promet i smanjuje raspon cena na pojedinačnim hartijama od vrednosti. Sistemom pozitivne povratne sprege, povećanje likvidnosti tržišta dovodi do većeg broja hartija koje su atraktivne za poslove market mejkinga, što podiže nivo konkurencije među samim market mejkerima. Krajnji efekat je smanjivanje raspona cena i povećanje likvidnosti, od čega korist imaju svi učesnici na tržištu kapitala.

Natalija Nedeljković

Izvor : Danas
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Osnovni pojmovi
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Ekonomija , pravo , knjigovodstvo i sl. teme :: Berza-
Skoči na: